Da će Alma pre ili kasnije završiti u EWES-u čini se gotovo podrazumevanim. Ranije je radila letnje poslove i u finansijskom odeljenju i u proizvodnji.
Koju poziciju imaš u EWES-u?
”Ja sam prodavačica – verovatno nije ništa komplikovanije od toga. Lepa mešavina svega pomalo. Posao prodavačice nije bio onakav kakav sam očekivala, ali je veoma zabavan. Mislim da imamo mnogo novih uzbudljivih projekata u toku, pa deluje kao da stvari sada zaista počinju da se zahuktavaju.”
Zašto si se prijavila za posao?
”Prijavila sam se i prijavila … Pitanje je definicije, ali valjda sam malo čeznula za domom. Ni sama ne znam – prilika se pojavila i pomislila sam da je vreme da se vratim kući i vidim šta se dešava unutar zidova EWES-a. Ranije sam u EWES-u radila i u finansijama i u proizvodnji, kao letnji posao. Ne znam koliko sam puta, na primer, prala stolice u menzi. EWES je oduvek bio deo mojih planova za budućnost, pa je za mene bilo prilično prirodno da se prijavim ovde.”
Čime si se bavila pre nego što si počela da radiš u EWES-u?
”Studirala sam poslovne sisteme/razvoj proizvodnje i radila. Ranije sam radila u Veteranpoolenu, gde sam se bavila prodajom, uglavnom fizičkim licima. Zamislite da radite sa penzionerima i starijim osobama – čujete svašta, a pre svega dobijete mnogo dobrih saveta! Škola me je mnogo naučila, ali u Veteranpoolenu sam naučila zdrav razum i strpljenje.”
Kako su te primili?
”Veoma dobro. U EWES-u ima i novih i dugogodišnjih zaposlenih. Mnogi od njih verovatno poznaju mene duže nego ja njih. Tako da se na neki način oseća kao porodica. Mislim da EWES ima poseban način brige o ljudima, mimo onoga što se traži od poslodavca. Zato sam ponosna što sam deo toga.”
Koliko imaš godina i gde živiš?
”Imam 26 godina (2025) i živim u najboljem mestu – Bredarydu!”
Šta voliš da radiš kada ne radiš?
”Šta ne volim? Ja sam osoba koja ima (previše) loptica u vazduhu. Retko sam ta koja kaže ne, pa može da ispadne bilo šta kada mi nešto padne na pamet. Trenutno predano vežbam usnu harmoniku, na veliko oduševljenje moje mačke i mog partnera. Fudbal je naravno važan, ali inače veoma uživam u linijskom plesu, ručnim radovima i treningu. Zaljubila sam se u sve što je vestern, pa sada imam previše kaubojskih šešira. Takođe volim da provodim vreme sa porodicom i prijateljima. Bavim se svačim kada ne radim, jer sam, kako sam odrastala i postajala starija, shvatila da je mama bila u pravu: „zabavno je onoliko koliko to sama učiniš“. Zato to uvek govorim sebi. Onda je sve zabavno.”
Čemu teško odolevaš?
”Teško pitanje – Processu u petak uveče teško je odoleti. Čini mi se da bih tu listu mogla da napravim dugačkom. Dobra knjiga, petak uveče kod kuće uz På spåret, zaista dobra serija može da bude moja najveća slabost. Postoje serije koje su mi okrenule ceo svet naglavačke, a toliko se uživim da je teško prestati. Dođe do toga da premotam unapred da vidim da li se sve dobro završi, pa vratim i gledam da ništa ne propustim 🙈.”
Da ne moraš da radiš zbog novca – šta bi radila u životu?
”Ovo mi deluje kao škakljivo pitanje. Jer ako mene pitate, ne bih želela toliko novca da ne moram da radim. Treba da postoji ravnoteža. Želim da radim da bih mogla da uživam kada ne radim. Previše sam vezana za dom i nemam unutrašnji mir da se samo opuštam po ceo dan. Za to imam nedelje i to je dovoljno. Dakle, želim da radim, ali želim i avanture, putovanja i vreme sa porodicom. Previše jedne stvari bi me izludelo.”
Kada si se poslednji put glasno nasmejala?
”Hmm, kažu da smeh produžava život. Zato se trudim da se smejem što češće mogu. Ali kada sam se poslednji put glasno nasmejala? Bilo je to kada sam mislila da sam izgubila venčani prsten (ne, još se nisam udala), a ispostavilo se da ga je imao moj mlađi brat. Glasno sam se nasmejala od olakšanja, ali i od zbunjenosti, jer se brat nije sećao da ga je uzeo, a ja se ne sećam da sam mu ga dala. A pošto ga nije bilo ceo vikend i brat je rekao da ga nema, oboje smo se smejali. Ali prsten je pronađen i postao je dogodovština za smeh.”
